Током генерација поједини наши братственици су се интересовали за породичну историју, истраживали, прикупљали доступне податке и овдје наводимо најозбиљније и историјским фактима и племенском предању најближе.
(По записима проте Милутина Церовића) „Породица Церовић јесте једна од старих српских православних породица са крсном славов св. Георгија, која је живјела најприје у Босни близу града Травника. Но пошто султан Бајазит покори Босну, те постане област турска…. многе српске породице приме ислам, а друге се иселе… Ове породице, пошто оставе Босну, настане се у Херцеговини у мјестима: Биограду, Слату и Луковцу, крајевима Невесињским. Но пошто Турци заузму Херцеговину 1483. године, ове породице и опет напусте своја огњишта у Херцеговини, приближе се к Црној Гори, и настане се у мјестима: Грахову, Бањанима, Рудинама и Голији. У овим мјестима удесно им је било живјети и подржавати сточарство. Они се у тим мјестима умноже, објачају, али нијесу хтјели мировати. (У даљим Протиним забиљешкама се описује како су ове породице четовале против Турака и у једном боју потукли велику турску војску).
Српске ове породице, каже даље прота Милутин, видећи да се Турци све више силе и снаже у Херцеговини. науме и даље се настанити, те тако преселе се испод Његоша и то два брата Херак и Рајич са својим породицама и прибјегну к Ловћену планини на данашђње Његуше, гдје оснују двије породице Ераковиће и Рајићевиће.
Истог времена крене се и породица Церовић испод брда Церовице (из Рудина). Прича се да је са овом породицом прешло у данашњи Дробњак седам породица: Томићи, Вуловићи, Косорићи, Јакшићи, Крстајићи, Мемедовићи и Абазовићи“
Др Јован Ердељановић: „Стара Црна Гора“
„Доселили су се у Дробњак из Бањана у време насељавања Дробњака и одмах се населили у Комарници. Припадају племену Новљанима. Не знају, да ли су презиме донели из Бањана или су га доцније добили у Дробњаку. Разбраствили су се на Крстајиће и Јањиће. Свега их сада има у Дробњаку 48 домова.
Славе Никољ дан, а прислужују Ђурђев дан.
Кртсјићи (32 куће) на Пашиној Ливади. садашње презиме добили су по Крстићу Поповићу, који се родио у почетку 18 века. О томе се пруича ово: због нечег ударе Турци на Поповиће и све мушкарце покољу сем малог Крсмана. Њега од милоште назову Крстићем. Он се касније ожени и имадне сина Тодора, а овај Живка и Обрена. Они се по деди Крстићу назову Крстајићи. Око 1870 год. пређу из Комарнице на Пашину Ливаду у Језерима и ту се настане“.
Андрија Лубурић
„Крстајићи су се раније презивали Поповићи. Њихови су се преци у 16. вијеку доселили из Источних Бањана у Комарницу. Сад се нико од њих не презива Поповић, него су се разгранали на Крстајиће и Јањиће. Славе Ђурђервдан а прислужују Никољдан. Сви Крстајићи живе на Пашиној Води гдје су се доселили из Комарнице. 1932. године било их је 32 куће (22,с.134). Перјаник Живко Крстајић био је један од бранилаца манастира Острога у јануару 1853. године (186.с.362).Божо Милутинов Крстајић је дуго четовао и истицао се као добар јунак“.
Никола Н. Томић: Племе Дробњак (Темекула, Калифорнија 1980.године)